Nakon što je čitao moje dnevne vesti usred sve lošijeg zdravlja, moj deda je stekao naviku da putuje po svetu – sve iz svog stola i invalidskih kolica. Kada sam išao na putovanja, uvek je imao snažna mišljenja i preporuke za mene, kao da je već bio tamo. „Putovao sam u stotine zemalja“, govorio bi mi. „Zove se Google Earth. Danas idem u Jermeniju.“ Strast mog dede za teleportacijom putem Google Street View-a uvek je bila jedna od mojih najlepših uspomena i nikada me nije napustila.
Zato sam, prirodno, kada sam saznao da Dejv Mas iz Fondacije za elektronske granice vodi virtuelne ture tehnologije nadzora duž granice SAD i Meksika, morao da to ostvarim. Bavim se tehnologijom na preseku imigracije, krivičnog pravosuđa, socijalne pravde i odgovornosti vlade, a Masova tura se poklapa sa mojim radom dok istražujem nadzor granica.
Moje putovanje je počelo u maloj, tihoj konferencijskoj sali u Homestead Cybrarium-u, hibridnoj virtuelnoj javnoj biblioteci gde sam pozajmio opremu za virtuelnu stvarnost. Čim sam stavio slušalice na lice i obilazak je počeo, bio sam prebačen na plažu u San Dijegu. Sat i po kasnije, prešao sam 1.500 milja gradova i pustinja i završio u Braunsvilu, u Teksasu.
Tokom tog vremena, pogledali smo tehnologiju nadzora u 27 različitih gradova sa obe strane granice. Neka od tehnologija koju sam video bili su autonomni tornjevi, aerostatski dirižabli, nebeski tornjevi, automatizovani čitači registarskih tablica i granični kontrolni punktovi.
Nakon ekskurzije, razgovarao sam sa Masom, bivšim novinarom, o iskustvu. Naš razgovor je izmenjen radi kratkoće i jasnoće.
7 stanica na Dejvovoj Masovoj turneji za virtuelni nadzor na granici SAD i Meksika
Sledeći linkovi vas vode do Google Street View-a.
📍 Granica SAD i Meksika na plaži u San Dijegu, sa druge strane Tihuane
📍 Ista granica u Tihuani, sa druge strane San Dijega
📍 Andurilov nadzorni toranj u Kaleksiku, Kalifornija
📍 Automatizovani čitači registarskih tablica prerušeni u saobraćajne čunjeve u Jumi, Arizona
📍 Aerostatski balon (uvećajte!) u Sijera Visti, Arizona
📍 Kontrolni punkt američke granične patrole u Bruniju, Teksas
📍 Sistemi za daljinski video nadzor u naselju Braunsvil, Teksas
Monik O. Madan: Počeli ste tako što ste me ostavili u San Dijegu, Kalifornija, i bilo je intenzivno. Recite mi zašto ste izabrali lokaciju za početak ovog iskustva.
Dejv Mas: Dakle, obično počinjem turneju u San Dijegu iz dva razloga. Jedan je zato što je to najzapadniji deo granice, pa je prirodno mesto za početak. Ali što je još važnije, to je takav oštar kontrast moći skakati sa jedne strane na drugu, sa strane San Dijega na stranu Tihuane.
Kada ste u San Dijegu, nalazite se u ovom veoma militarizovanom parku koji je potpuno prazan, sa patrolnim vozilima i ovim veoma svirepim zidom i džinovskim osmatračnim tornjem iznad vaše glave. Zaista možete da steknete osećaj za razmere.
I kada se naviknete na to, prebacujem vas na drugu stranu zida. Odjednom možete da vidite kako je vreme za žurku u Tihuani, kako su ofarbali zid, i kako postoje restorani i štandovi sa hranom i ljudi koji se igraju na plaži i svi ti Instagram trenuci.
Pa ipak, sa druge strane je američka militarizovana granica, znate, koja u suštini špijunira sve koji jednostavno žive svoje živote na meksičkoj strani.
To takođe služi kao način da se pokaže moć virtuelne realnosti. Da nema zida, mogli biste to preći za minut. Ali zbog graničnog zida, morate da idete sve do graničnog prelaza, a zatim da se vratite celim putem. I govorimo o, potencijalno, satima da biste mogli da pređete tu razdaljinu.
Madan: Osećao sam se kao da sam na dva različita mesta, ali to je zapravo bilo isto mesto, samo nekoliko metara jedno od drugog. Videli smo sisteme za daljinski video nadzor, one koji se mogu premeštati. Videli smo integrisane fiksne tornjeve, autonomne tornjeve za nadzor, nebeske tornjeve, aerostatske radarske sisteme, a zatim i tajne automatizovane čitače registarskih tablica. Kako naterati prosečnu osobu da shvate šta sve te stvari zapravo znače?
Maas: Ja i neke kolege u EFF-u, tražili smo kako bismo mogli da koristimo virtuelnu stvarnost da pomognemo ljudima da razumeju nadzor. Smislili smo veoma osnovnu igru pod nazivom „Pronađi nadzor“, gde možete da stavite slušalice i ona vas stavlja na jednu lokaciju sa pogledom kamere od 360 stepeni. Fotografisali smo ugao u San Francisku koji je već imao mnogo nadzora, ali smo takođe fotošopirali i druge delove nadzora. Ideja je bila da ljudi pogledaju okolo i pokušaju da pronađu nadzor.
Kada bi pronašli jedan, on bi pingovao i rekao bi vam šta tehnologija može da uradi. I otkrili smo da je to pomoglo ljudima da nauče da traže ove tehnologije u svom okruženju, da ih razumeju. Dakle, to je ljudima dalo bolju predstavu o tome kako postojimo u okruženju drugačije nego kada bi im se pokazala slika ili PowerPoint prezentacija koja je glasila: „Ovako izgleda čitač registarskih tablica. Ovako izgleda dron.“
Zato, kada smo na turneji po južnoj granici, postoje određena mesta gde vam ne pokazujem tehnologiju. Molim vas da pogledate okolo i vidite da li možete sami da je pronađete.
Ponekad počinjem sa onim gde je iznad glave jer ljudi gledaju okolo. Pokazuju na radio-toranj, pokazuju na nešto drugo. Potrebno im je neko vreme pre nego što zaista pogledaju u nebo i vide da je iznad njihove glave ova džinovska špijunska rulja. Ali, da, jedna od drugih su ovi čitači registarskih tablica koji su skriveni u saobraćajnim čunjevima. Ljudi ih tamo ne primećuju jer su to samo ti saobraćajni čunjevi koji su toliko sveprisutni duž autoputeva i ulica da zapravo ne razmišljaju o tome.
Madan: Ljudi imaju utisak da se operacije nadzora obavljaju samo u militarizovanim okruženjima. Možete li mi reći da li je to istina?
Maas: Kada počnete da gledate i mapirate ove kule širom zemlje, počinjete da primećujete da postoji veliki broj kula koje jednostavno vise u vazduhu. Svakako postoje kule usred pustinje. Svakako postoje kule koje se nalaze u udaljenim ili ruralnim područjima. Ali jednostavno ih je toliko mnogo u urbanim sredinama, od velikih gradova do malih mesta.
Umesto samo krupnog plana kule, kada je zaista vidite i možete da pogledate kuda su kamere usmerene, počinjete da vidite stvari poput kula koje mogu da gledaju u zadnje prozore ljudi, i kula koje mogu da gledaju u dvorišta ljudi, i čitavih zajednica koje će stalno imati pogled na svoje naselje.
Ali tako retko se u razgovoru pominje uticaj na zajednice koje žive i na američkoj i na meksičkoj strani granice, i koje su stalno tamo pokušavajući da se snađu i imaju, znate, normalan san o prosperitetu i podizanju porodice.
Madan: Šta ovo znači sa stanovišta privatnosti, ljudskih prava i građanskih sloboda?
Mas: Nema mnogo transparentnosti oko pitanja tehnologije. To je jedna od glavnih mana, kako za ljudska prava, tako i za građanske slobode, ali je to i mana za one koji veruju da će tehnologija rešiti bilo koji amorfni problem koji su identifikovali ili nisu uspeli da identifikuju u vezi sa bezbednošću granica i migracijama. Zato je teško znati kada se ovo zloupotrebljava i kako.
Ali ono što možemo reći jeste da kako [vlada] primenjuje sve više veštačke inteligencije na svoj sistem kamera, ona je u stanju da dokumentuje obrazac života ljudi koji žive duž granice.