Za novu generaciju, 2016. je sada poznata kao „poslednja dobra godina“.
Od nove godine, Instagram je preuzela nalepnica „dodaj svoje“ sa temom 2016. godine, koja podstiče korisnike da objavljuju fotografije iz 2016. Korisnici su objavili više od 5,2 miliona odgovora, stvarajući dovoljno uzbuđenja da se proširi na druge platforme. Na Spotifaju, plejliste „2016“ koje su generisali korisnici povećale su se za 790% od nove godine, a kompanija se sada hvali u svojoj biografiji na Instagramu da „ponovo romantizuje 2016. godinu“.
Pravednosti radi, 2016. godina zaista deluje kao jednostavnije vreme. Donald Tramp još nije bio ni jedan dan na funkciji u Beloj kući, niko nije znao razliku između maske N95 i KN95, a Tviter se još uvek zvao Tviter. Bila je to godina „Pokemon Go leta“.
Ali kao što se često dešava, nostalgija prevazilazi veliki deo anksioznosti koja je već bila opipljiva u to vreme. Kada je bibliotekarka memova Amanda Brenan pretraživala svoju arhivu tražeći slike koje su definisale 2016. godinu, pokazala mi je snimak ekrana koji me je iznenadio, s obzirom na trenutnu opsesiju interneta tom godinom. U objavi piše: „Ne mogu da verujem da je đavo uložio svu svoju energiju u 2016. godinu“, a drugi korisnik dodaje: „Kao da je imao zadatak koji je trebalo da preda 1. januara 2017. i zaboravio je do sada.“
Zaboravila sam koliko su svi mrzeli 2016. godinu u to vreme. Bila je to godina Bregzita, kulminacije sirijskog građanskog rata, virusa Zika i pucnjave u noćnom klubu Puls, da nabrojimo samo neke od izvora straha. Nije bio samo polarizujući izbor Donalda Trampa – mesecima pre te noći, kolumnista Slejta je iskreno postavio pitanje koliko je 2016. bila loša u poređenju sa ozloglašeno užasnim godinama poput 1348, kada je crna smrt stigla, ili 1943, vrhunca Holokausta.
Početak nove godine je plodno tlo za nostalgiju. Internet napreduje zahvaljujući ovoj vrsti mamca za angažovanje, do te mere da nas Fejsbuk, Snepčet, pa čak i ugrađena aplikacija Epl Fotografije stalno podsećaju šta smo radili pre godinu dana.
Ovog puta, međutim, naša nostalgija se oseća drugačije i nije samo politička. Kako veštačka inteligencija sve više zadire u sve što radimo na internetu, 2016. godina takođe predstavlja trenutak pre nego što je Algoritam™ preuzeo primat, kada „enšitifikacija“ još nije dostigla tačku bez povratka.
Da bismo bolje razumeli stanje interneta u 2016. godini, Brenan predlaže da se na nju gleda kao na desetogodišnjicu 2006. godine, kada se društveni internet definitivno učvrstio u našim životima.
„2006. godine se tehnologija promenila. Tviter je pokrenut, Gugl je kupio Jutjub, Fejsbuk je počeo da dozvoljava svima starijim od 13 godina da se registruju“, rekao je Brenan za TekKranč.
Pre društvenih platformi, internet je bio mesto za ljude koji su na mreži tražili osećaj zajedništva – ljude koji su bili „zbog nedostatka boljeg izraza, štreberi“, kako Brenan kaže. Ali kada su društvene mreže krenule, internet je počeo da curi, a barijera između pop kulture i internet kulture počela je da se briše.
„Do 2016. godine videćete da je deset godina vremena omogućilo ljudima da evoluiraju, i ljudi koji nužno nisu bili internet štreberi za početak možda su završili na 4chan-u, i svim tim manjim malim mestima gde su ranije bili ljudi sa interneta, za razliku od ljudi koji nisu toliko onlajn“, rekla je ona. „Ali takođe, zbog telefona, svi su sada nekako internet osobe.“
Prema Brenanovoj proceni, ima smisla da je 2016. bila godina kada je Pepe Žabac – nekada ljubazni narkoman iz veb stripa – iskvaren u simbol mržnje i da se mizoginija koja je podstakla Gejmergejt pojavila na nacionalnoj političkoj sceni. (U međuvremenu, levičarske grupe memova su se interno prepirale oko toga da li je mem „dat boi“ – slika žabe koja vozi monocikl – prisvojio afroamerički narodni engleski.)
U to vreme, delovalo je novo isticati kako je internet kultura počela da oblikuje našu političku stvarnost. U roku od još jedne decenije, imali smo pseudo-vladinu agenciju nazvanu po memu, koja je – da navedemo samo jedan od njenih mnogih zločina – smanjila finansiranje međunarodne pomoći i dovela do smrti stotina hiljada ljudi.
Još 10 godina kasnije, sada imamo pune dve decenije da se obračunamo sa tim kako nas je društveni internet oblikovao. Ali za ljude koji su bili deca 2016. godine, ta godina i dalje nosi izvesnu mistiku. Gugl je dobro radio. Bilo je relativno lako uočiti dipfejkove. Nastavnici nisu morali da usmeravaju sve svoje ograničene resurse na utvrđivanje da li je učenik kopirao svoj domaći zadatak iz ChatGPT-a. Aplikacije za upoznavanje su i dalje bile obećavajuće. Nije bilo toliko video snimaka na Instagramu. „Hamilton“ je bio kul.
To je ružičast pogled na onlajn eru koja je imala svoj mnoštvo problema, ali se poklapa sa većim pokretom ka analognijem načinu života – to je isti fenomen koji je ubrzao ponovni porast događaja za upoznavanje uživo i digitalnih fotoaparata. Društvene mreže su postale toliko centralne u našim životima da više nisu zabavne, a ljudi žele da se vrate u vreme pre nego što je iko ikada izgovorio reč „doomscrolling“ (skrolovanje sudbine). Ko bi ih mogao kriviti?